By Heiko Khoo
5. oktobar 2000.
I tako je na kraju "gvozdeni diktator Balkana" pao za samo par sati. NATO bombe koje su unazadile zemlju decenijama nisu uspele da postignu ono što je nekoliko sati masovnih protesta, i iznad svega, odlucujuci, mali deo industrijalne radnicke klase koji se prikljucio studentima i opozicionarima i srušio režim na ulicama.
Strašna policija i armija koju zajednicka moc NATO-a nije mogla da porazi srušile su se kao kula od karata.
Posmatrac vidi da revolucija postiže u minutama ono što opoziciono pricanje i pregrupisavanje nije uspelo da postigne u deset godina.
Ali ovde imamo revoluciju bremenitu kontra-revolucijom, zapadni novac se slivao u opozicionu kampanju, iako se Vojislav Koštunica, novi predsednik, deklarisao protiv NATO-a, i kao vecina opozicije ima najreakcionarnije nacionalisticke ideje.
Miloševiceva izborna manipulacija izazvala je pobunu, i sada ce glavni cilj opozicije biti da zajaše tigra pobune i ponovo uspostavi kontrolu. Potez koji je više nego verovatno da ce postici, bar za sada. Studenti i druge predominantno sitno-buržoaske snage koje su vodile revoluciju skoro slucajno su skliznule na "revolucionarni put". Primorani da to urade bezizlazom stvorenim zabludama o nepobedivosti kojima je Miloševic sebi napunio svoj birokratsko-gangsterski um.
Odakle su došle ove zablude? NATO bombe ga nisu pomerile... Opozicioni protesti 1997. ga nisu pomerili... oni u 1991. ga nisu pomerili... i uvek je bio sposoban da neutrališe pomahnitale sitno-buržoaske opozicione lidere cas prikljucujuci ih sebi, cas zastrašujuci ih.
I nadasve je imao saglasnost proletarijata, koji nije nigde u blizini video dokaz o cudima tržišta na Balkanu. Naravno, razaranja od NATO bombi su poljuljala sve. Posle rata cak i najminimalniji ostaci staljinistickog planiranja su licili na skromne poklone, zasenjene životom pod mafijaškim bandama povezanim sa "Slobinim" režimom.
Da bi stabilizovao Jugoslaviju zapad mora, i hoce dati stotine miliona, zajma naravno, ali ipak novca. Ovaj novac ce primiriti buržoaziju i sitnu buržoaziju, koji ce preuzeti privatnu imperiju Slobodana i njegovih bliskih saradnika. Njihov zakleti cilj ce biti da uspostave utopijski san o "demokratiji slobodnog tržišta" na Dunavu.. Ali naravno, da citiramo Tolstoja o Krimskom ratu (istakao Trocki),
"lako napisan na papiru, ali su zaboravljene mocvare kroz koje moramo ici"
Put u demokratsku buržoasku Srbiju ce biti krvavi i pakleni košmar za narod u regionu. Iako zapad oseca da ih mora kreditirati, oni ce investirati dovoljno da izgleda da tržište funkcioniše... bar za srednje i više slojeve... bar za kratko.
Radnici ce brzo uvideti da nece dobiti ništa. Kako se medeni mesec bude završio, oživece bauci prošlosti... Rat je imanentan Balkanskom regionu danas. Ništa manje od revolucionarnog ponovnog ujedinjenja Jugoslavije nece rešiti krizu na Balkanu. Zbog secanja na Jugoslaviju radnici su oklevali da napuste davola, znali su za opozicioni brzi put u kapitalizam.
Samo nezavisna organizacija radnika i najboljeg iz omladine može zadržati opozicione lidere od uvlacenja zemlje dublje u ambis.
Možemo se nadati da ce se revolucija držati svoga... da ce odbiti da preda vlast buržoaziji i stvoriti nezavisnu organizaciju radnika i mladih. Biranje komiteta kontrole ili spasa. Takvi komiteti bi trebali da stvore konkretne planove za obnovu Jugoslavije, pod radnickom kontrolom i upravom... pružajuci ruke svojoj braci i sestrama na celom Balkanu, i šire...
Možemo se nadati, a drugovi u Jugoslaviji mogu delovati, i da to i ucine pre nego što se linc-mafija buržoaske reakcije i mafijaških bandi, obruše na "crvene", i jure ih kao "Slobodanovu podršku" dok su oni ti koji ce prigrabiti njegovo carastvo za sebe...
Potres nebesa opet je dokazan kao JEDINI efektivan put u transformaciju... ali samo radnici delujuci sopstvenim metodama i njihovom sopstvenom demokratskom snagom mogu spreciti da potres nebesa otvori kapije pakla.